Sa­vjet bez­bjed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­jan (UN) jed­no­gla­sno je usvo­jio re­zo­lu­ci­ju ko­jom se zah­ti­je­va da bez od­la­ga­nja stu­pi na sna­gu 30 da­na pri­mir­ja u Si­ri­ji ka­ko bi se omo­gu­ći­lo do­sta­vlja­nje hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći, kao i eva­ku­a­ci­ja te­ško bo­le­snih i ra­nje­nih, ja­vio je si­noć Roj­ters
Sa­vjet bez­bjed­no­sti UN pret­hod­no je za pe­tak za­ka­zao gla­sa­nje o re­zo­lu­ci­ji, a po­tom je od­lo­žio sjed­ni­cu za su­bo­tu.
U me­đu­vre­me­nu, Si­rij­ska op­ser­va­to­ri­ja za ljud­ska pra­va je sop­šti­la da je is­toč­na Gu­ta si­noć bom­bar­do­va­na sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta na­kon što je Sa­vjet bez­bed­no­sti UN usvo­jio re­zo­lu­ci­ju.
Avi­o­ni su bom­bar­do­va­li mje­sto Ši­fu­ni­jeh, ko­je se, ka­ko na­vo­di Op­ser­va­to­ri­ja sa sje­di­štem u Bri­ta­ni­ji, na­la­zi u en­kla­vi po­bu­nje­nič­kih sna­ga, pre­nio je Roj­ters. Gla­sa­nje je ranije od­lo­že­no, jer je Ru­si­ja ko­ja ima pra­vo ve­ta tra­žila do­dat­ne ga­ran­ci­je, a šef Bi­je­le ku­će Do­nald Tramp op­tu­žu­je si­rij­ski re­žim, Ru­si­ju i Iran za lo­šu hu­ma­ni­tar­nu si­tu­a­ci­ju u pred­gra­đu Da­ma­ska – is­toč­noj Gu­ti, upo­ri­štu po­bu­nje­ni­ka.
Va­zdu­šni uda­ri na pod­ruč­ja u Si­ri­ji ne pre­sta­ju – na me­ti su bi­li is­toč­na Gu­ta, Du­ma i Ha­ma­ri­ja, tvr­de svje­do­ci.
Si­rij­ska opo­zi­ci­ja sa­op­šti­la je da je to­kom ne­dje­lje ubi­je­no vi­še od 460 lju­di. Isto­vre­me­no, po­bu­nje­ni­ci iz is­toč­ne Gu­te su ga­đa­li bol­ni­cu u glav­nom gra­du Da­ma­sku.
Usva­ja­njem re­zo­lu­ci­je omo­gu­ći­lo bi se do­sta­vlja­nje hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći mi­li­o­ni­ma lju­di i eva­ku­a­ci­ja te­ško bo­le­snih i ra­nje­nih.
-Mi­slim da smo svi sa­gla­sni da je po­tre­ban pre­kid va­tre, i to hit­no, od­mah. I da­lje se vo­di ras­pra­va o to­me ka­ko to de­fi­ni­sa­ti u re­zo­lu­ci­ji, na to­me se tre­nut­no ra­di. Ve­o­ma sam fru­stri­ran zbog či­nje­ni­ce da Sa­vjet bez­bjed­no­sti još ni­je usvo­jio do­ku­ment ka­ko bi se olak­ša­le pat­nje si­rij­skog na­ro­da- re­kao je stal­ni pred­stav­nik Šved­ske u UN Olaf Skog.
Za­pad­ne di­plo­ma­te u Nju­jor­ku op­tu­žu­ju Ru­si­ju, ključ­nog sa­ve­zni­ka si­rij­skog re­ži­ma, da je blo­ki­ra­la gla­sa­nje. Mo­skva tra­ži da se svi ak­te­ri u Si­ri­ji sa­gla­se s pre­ki­dom va­tre ka­ko bi da­la svoj glas za re­zo­lu­ci­ju.
-Ni­je nam od­go­vo­re­no na pi­ta­nje ka­kve su ga­ran­ci­je da će se i po­bu­nje­ni­ci u Si­ri­ji pri­dr­ža­va­ti pre­ki­da va­tre iz hu­ma­ni­tar­nih raz­lo­ga i da ne­će na­sta­vi­ti da ga­đa­ju stam­be­ne če­tvr­ti u Da­ma­sku. Že­li­mo da re­zo­lu­ci­ja bu­de dje­lo­tvor­na pa smo pred­lo­ži­li for­mu­lu ko­ja bi pri­mir­je uči­ni­la re­al­nim, za­sno­va­nim na ga­ran­ci­ja­ma svih ko­ji su u is­toč­noj Gu­ti i iz­van nje- na­veo je Ser­gej La­vrov, mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ru­si­je.
Za po­rast na­si­lja u Si­ri­ji, po­seb­no u Is­toč­noj Gu­ti, Do­nald Tramp upi­re pr­stom u Da­mask i nje­go­ve sa­ve­zni­ke.
-Ono što su Ru­si­ja, Iran i Si­ri­ja ura­di­li u po­sled­nje vri­je­me u Si­ri­ji je hu­ma­ni­tar­na sra­mo­ta. Mi se na­la­zi­mo u Si­ri­ji iz sa­mo jed­nog raz­lo­ga – da bi­smo pro­tje­ra­li „Islam­sku dr­ža­vu” iz te ze­mlje. U ve­li­koj mje­ri smo to već ostva­ri­li- is­ta­kao je Tramp.
Broj ci­vil­nih žr­ta­va i šte­ta, pri­je sve­ga u is­toč­noj Gu­ti, pred­sta­vlja­ju je­dan od naj­go­rih slu­ča­je­va u Si­ri­ji od ka­da je vla­da po­sli­je ve­li­kih su­ko­ba pri­je dvi­je go­di­ne za­u­ze­la di­je­lo­ve si­rij­ske pro­vin­ci­je Alep.
-Pro­blem sa is­toč­nom Gu­tom za­pra­vo je pri­su­tan u svim pod­ruč­ji­ma gdje bi tre­ba­lo pro­gla­si­ti pre­kid va­tre – ka­ko raz­dvo­ji­ti ta­ko­zva­ne te­ro­ri­stič­ke gru­pe od umje­re­nih po­bu­nje­ni­ka. To je ve­o­ma te­ško- uka­zu­je Sa­ed Ha­ri­ri, po­li­tič­ki ana­li­ti­čar iz Da­ma­ska.
U is­toč­nu Gu­tu se sklo­ni­lo vi­še hi­lja­da bo­ra­ca, uklju­ču­ju­ći eks­tre­mi­ste Al Ka­i­de, i oda­tle na­pa­da­ju Da­mask, upo­zo­rio je ru­ski am­ba­sa­dor u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma.
Is­toč­na Gu­ta je vi­še go­di­na op­ko­lje­na en­kla­va u ko­joj u te­škim uslo­vi­ma ži­vi pre­ko 400.000 lju­di.(RTS)